To što su Srbija i EU postigle dogovor o zajedničkoj rezoluciji o Kosovu u svetu se ocenjuje kao približavanje Beograda Briselu, sve pod snažnim pritiskom Evropske unije i SAD. Tako Bi-Bi-Si na srpskom prenosi ocene analitičara Gardijana, koji piše da je Srbija odustala od osporavanja nezavisnosti Kosova pred Ujedinjenim nacijama. Na taj način otvorena su vrata za razgovore o pronalaženju rešenja za Kosovo između Beograda i lidera kosovskih Albanaca.

Ketron Ešton, visoka predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost i predsednik Srbije Boris Tadić

Ukazujući da je srpski predsednik Tadić obznanio ovu potpunu promenu stava neposredno uoči početka debate u Generalnoj skupštini UN o zahtevu Beograda da se nezavisnost Kosova ospori, dovede u pitanje ili poništi londonski list komentariše da bi, u slučaju da je ustrajala u svom stavu, Srbija bila izolovana u Evropi, što bi nanelo udarac njenim nadama za inegraciju sa Zapadom, a diplomatski napori za pokretanje pregovora između Beograda i Prištine o rešavanju njihovog spora bili bi uništeni. Umesto toga, diplomate i zvaničnici u Briselu sada gaje oprezni optimizam - da bi postignuti sporazum mogao potpuno da promeni izglede za pronalaženje rešenja između Srba i kosovskih Albanaca, koji bi živeli u dve odvojene države.

Gardijan dalje piše da ovaj obrt predstavlja uspeh za Ketrin Ešton, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku, koja je protekla dva dana vršila pritisak na Tadića da pristane na formulu prihvatljivu za ostatak Evrope, formulu koja je predstavljala poslednju šansu za Srbiju.

Srpskom predsedniku je, naime, rečeno da će odbijanje tog predloga Srbiju dovesti u sukob sa Evropskom unijom u koju želi da se učlani.

Vašington, odnosno američki potpredsednik Džo Bajden, dodatno su pojačali tu poruku. Gardijan podseća da su tokom poslednje dve nedelje šefovi britanske i nemačke diplomatije, Vilijam Hejg i Guido Vestervele, boravili u Beogradu kako bi apelovali na tamošnje vlasti da odustanu od rezolucije ili da pristanu na novu formulu koju podržava čitava Evropska unija.

Tadić je u utorak u Briselu večerao sa Katrin Ešton, a veći deo jučerašnjeg dana proveo je u telefonskom razgovoru s njom. Rezultat je primer takozvane konstruktivne dvosmislenosti oko koje su se Srbija i svih 27 članica Unije formalno složili.

Evropske diplomate i zvaničnici izražavaju nadu da će pregovori između Beograda i Prištine početi pre kraja godine, a Evropska unija i Ketrin Ešton u njima će sasvim sigurno imati posredničku ulogu.

Kosovsko rukovodstvo želeće da se uključe i Amerikanci, što će podstaći Srbe da traže da se uključe i Rusi, čitamo na kraju članka u Gardijanu.

Američki analitičar za BBC

“EU je očajnički bilo potrebno usaglašavanje teksta rezolucije, baš kao i Beogradu” kaže Robert Hajden, profesor na Univerzitetu u Pitsburgu u razgovoru za BBC.

Kosovo je duboko podelilo EU i novi predlog rezolucije je omogućio Uniji da ostavi utisak da je jedinstvena po tom pitanju, objašnjava Hajden i dodaje:

“Problem koji je EU imala u svemu ovome jeste taj što je originalni tekst srpske rezolucije uglavnom navodio principe međunarodnog prava i mogao je čak da bude i usvojen u Generalnoj skupštini UN. Sećate se da su nakon donošenja odluke Međunarodnog suda pravde uglavnom Amerikanci predviđali da će doći do talasa priznavanja nezavisnosti Kosova. To se nije desilo. Problem je što mnoge zemlje na svetu ne podržavaju ideju da NATO može da dođe i promeni granice, kao ni da neka grupa građana može da proglasi nezavisnost. To predstavlja opasnost za mnoge države na svetu. Prvobitni predlog rezolucije koji je sadržao ocenu da jednostrano proglašavanje nezavisnosti nije način za rešavanje ovih pitanja, našao je uporište u tumačenju mnogih zemalja, verovatno i većine zemalja.”

“Beznačajna” rezolucija

Profesor Hajden smatra da će rezolucija na sednici Generalne skupštine u Njujorku biti usvojena zato što je beznačajna. No, šta bi mogao da bude naredni korak nakon eventualnog usvajanja? –

“Predsednik Tadić je razgovarao sa Ketrin Ešton dva sata i niko drugi toj večeri nije risustvovao. Pojavio se pregršt glasina o navodnom rešenju za severnu Mitrovicu koje bi podrazumevalo neku vrstu autonomije. Mislim da je nekolicina srpskih medija čak taj plan upoređivala sa planom Z4 koji se pojavio pre operacije Oluja i koji Milošević nije prihvatio, mada ga ni Tuđman ne bi prihvatio, ali ostalo je da su ga Srbi odbacili. Dakle, pretpostavljam da je Srbiji predstavljeno nekoliko ideja o autonomiji severnog Kosova i verovatno nešto u vezi sa zaštitom spomenika kulture. Koliko bi tako nešto funkcionisalo, ja zaista ne znam. Ova rezolucija se tiče spremnosti EU da pomogne u dijalogu dve strane, ali Evropska unija nikada nije vodila glavnu reč u vezi sa bilo čim što se ticalo Kosova. To je ekskluzivno pravo SAD. Evropljani mogu da pričaju šta god hoće, ali biće onako kako Amerikanci odluče. Mislim da je to svima poznato. EU je ova rezolucija bila potrebna zato što pokazuje usaglašenost stavova unutar Unije u pogledu Kosova. Predlog rezolucije je beznačajan, ali je barem jednoglasan.”

Promena odnosa Beograda i Brisela

Profesor Hajdn podseća na odluku Evropskog parlamenta prema kojoj je, u slučaju donošenja pozitivnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, sve zemlje članice Unije koje nisu priznale Kosovo trebalo da se pridruže većini i priznaju ga.

No odmah su se javile Španija, Kipar i Rumunija, saopštivši da neće priznati Kosovo i da ostaju u toj priči na srpskoj strani.

BBC je upitao Roberta Hajdena da li je Srbija usaglašavanjem stavova sa Briselom postala bliža Evropi, a udaljenija od svoje borbe za Kosovo:

“Recimo da je Srbija postala bliža Evropi nego što bi to bila da je otišla pred Generalnu skupštinu sa svojim predlogom i posebno da je taj predlog bio usvojen. Tada bi Srbija zbunila većinu u Uniji i to za nju ne bi bilo dobro. Iako bi Srbija možda i postigla uspeh u odbrani principa po pitanju Kosova, to bi je udaljilo od EU. Morate da razumete da je EU, prateći Amerikance u pogledu Kosova, sasvim pregazila međunarodno pravo i njegove osnovne principe kakav je onaj o nepromenjivosti granica. A što se tiče bitke za Kosovo, Srbija je tu bitku davno izgubila. Kao što i neki srpski političari kažu, možete se boriti u Međunarodnom sudu koliko hoćete kada niste prisutni na samom terenu. A Srbija nije prisutna u većem delu Kosova. Tamo nema vlast od 1999. godine. Možda bi i moglo da bude ostvareno političko rešenje prema kojem bi se na određenom delu Kosova priznala srpska vlast, ali to Amerikanci ne žele. Dakle, do toga neće ni doći.”

BBC-jev sagovornik profesor Robert Hajden kaže da je moguće imati fiktivan status u kojem bi suverenitet Srbije važio i za Kosovo, nešto kao što je imala Bosna između 1878. i 1908. ili Bugarska od 1878. do 1910. kada je fiktivno, objašnjava on, bila deo Otomanskog carstva, ali Otomansko carstvo tamo nije imalo nikakvu vlast.