Grčka je u značajnoj meri “ucenjena” od strane EU ali i SAD, koje imaju najveći uticaj u MMF oko odobrenog kredita od 110 milijardi evera za sprečavanje bankrotstva ekonomije u ovoj zemlji i širenja krize u evro-zoni.

Dosadašnja politika Grčke vlasti, od 1999. godine do danas bila je podrška Srbiji - po pitanju Kosova i Metohije. Grčka nije priznala “dekleraciju o nezavisnosti “ Kosova 2008. godine. Posle preporuka i odluke Međunarodnog suda pravde oko legitimnosti “dekleracije o nezavisnosti Kosova” izvesno je, međutim, da će se u narednim mesecima vršiti dodatni pritisak na Grčku vladu oko statusa Kosova.

Grčka nije priznala Kosovo kao državu ali, u jesen 2008. godine priznala je Kosovski pasoš.

“Vlada Grčke odlučila je da prizna pasoše Kosova i da kosovskim žiteljima izdaje vize u svojoj kancelariji u Prištini”, saopštio je tada šef grčke kancelarije Dimitris Mocopulos.

Posle sastanka s premijerom Kosova Hašimom Tačijem Mocopulos je izjavio da je kosovskog premijera upoznao sa odlukom vlade Grčke da prizna kosovske pasoše. Prilikom posete Grčkoj početkom 2010. godine predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je rekao:

”Ne mogu tačno da kažem dan kada će priznati status Kosova, jer su oni suverena država. Ali, ono što je pozitivno jeste to da Grčka aktivno učestvuje u svim pitanjima na Kosovu. Verujem da će Grčka krenuti u pozitivnom smeru.”

Svojevremno je Hajredin Kuči, potpredsednik vlade samoproglašene države Kosovo, potvrdio da je Priština, navodno, blisko sarađuje sa Atinom - po pitanju priznavanja nezavisnosti Kosova. Albanski mediji podsećaju da je ova njegova tvrdnja usledila ubrzo nakon navodne izjave premijera Grčke Jorgosa Papandreua, koji je ovih dana rekao da bi Grčka priznala Kosovo ukoliko se reši pitanje Kipra i ukoliko Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU.

Grčka je na velikim iskušenjima i pritiscima saveznika u EU, prijatelja u SAD i u okviru NATO, da se do jeseni odluči da prizna nezavisnost Kosova. Nije teško zaključiti da Grčka postepno, ali sigurno, želi da se povuče sa Kosova.

Grčka vojska će masovno smanjiti svoje prisustvo u mirovnoj misiji na Kosovu, dok se Atina bori protiv velike dužničke krize, saopšteno je u Glavnom štabu grčke vojske. Više od 600 vojnika i prateći personal će biti postepeno povučeni sa Kosova, počevši od novembra ove godine, sve u skladu sa širim planom za povlačenje nirovnih snaga NATO-a, rekao je portparol grčke armije Nikos Bonoras.

“Opšte smanjenje snaga Kfora sa 10.000 na dve hiljade, koje je planirano, olakšava nam posao”, rekao je portparol Bonoras.

Sve ovo govori da će administracija u Vašingtonu i Briselu (EU i NATO) “lobirati” svim sredstvima da se, do sednice Generalne skupštine UN, izbori za još 45 do 55 država, koje će priznati nezavisnost Kosova. Ako Kosovo bude imalo priznanje 100 država, njegov status u UN je obezbedjen.

Grčka, koja se suočava sa svojom teškom krizom, opterećena je i svojim stavom da ne prizna nezavisnost Kosova. Zato će saveznici i finansijeri krize u Grčkoj po pitanju Kosova postaviti “uslove” Grčkoj, koje vlast u Atini neće moći da odbije.

Strateški je interes SAD i EU da Grčka prizna Kosovo. Prvo jer je ona, pored Španije, najupornija u okviru EU i NATO sa stavom koji se suprostavlja takvom pristupu. To obe ove zemlje, naravno, čine zbog svojih etnički i teritorijalnih problema. Drugi razlog je to što u Grčko ima više stotina hiljada Albanaca sa Kosova, iz BJRM i Albanije, koji čine moćnu etničku populaciju u Severnom Epiru ali, i u drugim delovima Grčke.

Pritisak na grčku adminstraciju predvodi tim oko državnog sekretara SAD, Hilari Klinton, ali i močnog lobija američkih demokrata iz grčkog lobija u SAD. Izvesno je da će odluka MSP imati određene diplomatske ali, i političke posledice, po odnos Grčke i Turske. Kao i “Kiparskog pitanja”. Turska administracija postaje sve nervoznija oko rešenja za severni Kipar, gde je oko 40.000 turskih vojnika. Nakon odluke MSP oko stava da je “dekleracija o nezavisnosti” Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom - sve karte su u igri.