„EKONOMSKI RAT” DOLARA I EVRA

Grčka kriza samo je bila „pokazna vežba“ za početak urušavanja evrozone i „ekonomskog rata“ unutar EU ali i sukoba dolara i evra. Bankarski lobiji koji su izazvali krizu svetskih i evropskih finansija sada se nalaze u poziciji vatrogasaca. To je slično kao po narodnoj izreci, “Kadija te tuži, kadija ti sudi“.

Grčka više nije jedini ili isključivi krivac posrtanja evrozone. Reč je o „sistemskoj grešci“, odnosno najvećoj korupciji i prevari u Evropi upravo od bankarskih oligarha potpomognutih političarima.


Jedan od detalja sa novčanice od jednog dolara, koji mnogima služi kao
dokaz za razne "teorije zavere"

Mračne prognoze za evrozonu

Grčka pokušava da igra na žici održanja svog statusa u evrozoni, koji postaje sve neizvesniji sa stanovišta budućnosti evrozone i njene finansijske defragmentacije. Čak 14 od 20 istaknutih akademika, bivših zakonodavaca i nezavisnih stručnjaka složilo se da će oblik evrozone biti promenjen. Novo "jezgro" evrozone, sa manje članica, kao moguće rešenje podržalo je deset ekonomista, od kojih je sedam reklo da bi Grčka trebalo da bude isključena iz njega. Evropske banke suočile su se sa odlivom sredstava koje povlače klijenti, što pojačava pritisak na bankarski sektor regiona i preti da finansijske kompanije ostanu bez ključnog izvora finansiranja, piše dnevnik Volstrit Džornal. Grčka kriza je banalana u odnosu na buduća dešavanja u evrozoni i Grčka će morati da se spremi da sama spašava sebe od potonuća.

Analitičari upozoravaju da bankarskom sektoru u Evropi preti novi šok, nakon što su kompanije i štediše u problematičnim zemljama evrozone poslednjih nedelja povukli milijarde evra depozita iz banaka. Bankarski sektor, osim masovnog povlačenja depozita, ugrožen je i zbog činjenice da evropskim bankama dogodine dolaze na naplatu obveznice u vrednosti od 800 milijardi evra.

"Evrozona može i treba da preživi, ali neće preživeti putem kojim se kreće", rekao je profesor univerziteta Kolumbija u Njujorku, Džefri Saks.”Propast evrozone dovela bi do teških posledica ne samo za finansijski sistem nego i nacionalne ekonomije, a to bi dovelo i do pada privredne aktivnosti, devalvacije i snažnih inflatornih pritisaka u perifernim članicama evrozone”.


Jedan evro nema nikakve "legendarne zagonetke" u izgledu

Nemačka, „tempirana bomba“

Prema analizi profesora finansija Bernda Rafelhišea, stvarni javni dug Nemačke je oko sedam biliona (hiljada milijardi) evra. Rafelhiše, koji je profesor na Univerzitetu u Frajburgu, tvrdi da realni dug njegove zemlje obuhvata osim dva biliona evra, koliko se navodi u vladinim zvaničnim podacima za ovu godinu, još pet biliona evra nepokrivenih troškova za penzije i zdravstvenu zaštitu. Prema toj računici, nemački dug u odnosu na vrednost bruto domaćeg proizvoda zemlje (BDP) je 185 odsto BDP-a, a ne 85 procenata, kako se navodi u dokumentima vlade.

„Zarazni efekat grčke krize, koji je zahvatio razne zemlje EU, nedavno se proširio na zemlje bliske srcu Unije a sada je zahvatio i najuži centar zajednice", upozorio je Oli Ren.

Žak Atali, bivši predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj, kaže da "danas ponovo Nemačka drži u svojim rukama oružje za kolektivno samoubistvo kontinenta najnaprednijeg na svetu“. Atali smatra da se može desiti osuda Nemačke na isti način na koji su to Nemci činili Grcima i da se, po njegovom mišljenu, Nemcima pripisuju netačna uverenja kako su oni "dobar učenik Unije, koji odbija da plati za greške drugih“. Žak Atali se poziva na jednu nedavnu švajcarsku studiju i tvrdi da ni budućnost nemačke industrije nije tako svetla kako misle Nemci - od 100 firmi najinovativnijih u svetu 11 su francuske, a samo četiri nemačke.

Dolar ruši evro?

Očigleno da u stručnoj i političkoj javnosti više ne prolazi odbacivanje kao “teorije zavere” priča o sukobu dolara i evra i domanaciji Nemačke u odnosu na čitavu EU i Evropu, bez Ruske federacije. Evropa, po nekim projekcijama analitičara, treba da posluži za jačanje SAD i stabilizaciju dolara uz slabljenje evra i (1) uništenje evrozone i vraćanje na nacioanlne valute ili (2) pokušaj da evro ostane oznaka moći samo Nemačke, Francuske i još nekoliko država sadašnje evrozone. Scenario sa “gašenjem” evra i dominacijom nemačke marke, uz ekonomski slom čitave Evrope, mogao bi da dovede i do medjudržavnih sukoba.

Iza politike SAD, na slabljenu evra i širenju defetizma u Evropi su administracija i bankarski sistem Velike Britanije koji su sve kritičniji prema Nemačkoj, uz sugestije za ukidanje evrozone.


Novčanice od 100 dolara uglavnom cirkulišu po svetu a ne u Americi

Dominacija dolara nad evrom već je postignuta ali ne kroz kurs već kroz globalni uticaj. Ekonomista Nebojša Katić s pravom upozorava:

”Pad dolara (iako dramatičan), nema dramatične posledice po američku ekonomiju. Amerika se zadužuje u dolarima, kupuje robe od kojih se mnoge iskazuju u dolarima i, u pravilu, sve što uvozi dolarima i plaća. Za druge zemlje bi pad vrednosti valute bio ogroman problem jer bi povećao dužnički teret za iznos depresijacije i doveo do ogromnog pritiska i na cene. Ameriku ovaj problem mnogo ne pogađa... SAD s druge strane, mogu kupiti naftu dajući za nju hartiju koja je ofarbana u zeleno i nosi dolarski znak, jer ta hartija treba svima. Nije neophodno da svoj računar ili neku drugu robu razmene za nju – američki proizvod je i zelena novčanica. Amerika zato ne mora previše brinuti ni o stanju svog izvoza ili tekućeg bilansa. Pri tome, ni američka centralna banka se ne mora sekirati da bi tako velika emisija dolara mogla izazvati inflatorni haos – dobar deo emitovanog novca cirkuliše van zemlje i nikada se neće vratiti u SAD.”

Gledajući praktično, medjunarodna “siva ekonomija” se gotovo uvek oslanja na američki dolar. Više od 75 odsto novačanica od 100 dolara “cirkuliše” van SAD. Centralne banke većine država sveta 60-70 odsto svojih rezervi drže u dolarima. Amerika se ne mora sekirati ni za svoj budžetski deficit koji se većim delom pokriva preko finansija moćnih država a preko 50% američkih državnih hartija od vrednosti je u rukama stranaca. Neki od ekonomskih futurologa ukazuju na “veliku igru” SAD da oslabe Evropu i dovedu evro ispod jednog dolara. Komentatori ekonomskih zbivanja tumače da ono što Evropa može izgubiti ne staje u knjigovodstveni račun. Njoj preti da bude razbijena, marginalizovana i oduvana sa svetske scene. Raspad evrozone bi posledično doveo do postepenog urušavanja Evropske unije. Ako bi se to dogodilo, to bi bilo drugo veliko državno samoubistvo u Evropi, posle urušavanja i sloma bivšeg SSSR-a i vladavine Borisa Jeljcina kada je “isisavan” ruski kapital što je pogodovalo jačanju dolara i pokretanju evra.