Francuska, koja ovih dana deportuje balkanske Rome, priprema savetovanje o romskoj problematici sa nizom zemalja koje imaju probleme s Romima ali ih, takodje, teško rešavaju.

Poziv na sastanak nije, medjutim, dobila Slovačka iako je poznata kako po visokom, verovatno, uz Rumuniju, najvišem procentu romskog življa na svetu, tako i po kontroverznim koracima prema svojim Romima. Nedavni masakr u Bratislavi u kome je bivši vojnik ubio šest članova jedne romske pordice (i jednog slučajnog prozanika) i na kraju ubio i sebe, uklapa se u kontekst sve manje održivog suživota i sve veće rasne netolerancije i netrpeljivosti izmedju većinskog i romskog stanovništva. Zidovi i barijere koje se podižu izmedju dve zajednice rečito govore o tome.

Slovačkog ombudsmana je upravo prošle nedelje ogorčila informacija o još jednom zidu koji se podiže izmedju Slovaka i Roma, ovoga puta u istočnoslovačkim Mihalovcima. A u planu je gradnja novih zidova i sličnih barijera kojima se većinsko stanovništvo nastoji ograditi od „neprilagodljivih gradjana“, kako se često u slovačkoj i češkoj terminologiji nazivaju Romi.

Prve barijere su podignute 90-ih u velikim stambenim zgradma u bratislavskom naselju Petržalka. Tamo su se „beli“ stanari u mnogim zgradama ogradili od zajedičkog ulaza i delova zgrada u kojima žive Romi. No, odeljivanje ide dalje. Posle Ostrovana, gde je samo mesto odeljeno od romskog naselja 130 metara dugim zidom, sličan zid je nedavno postavljen i u Mihalovcima. I ovaj drugi platila je opština, zajedno sa vlasnicima stanova u gradu. Tu je već bio manji zid, kao nekakva zelena ograda, koji je ojačan i produžen na preko 500 metara. Opština je cinično obrazožila da ovaj „ekološki“ objekat treba da doprinese očuvanju zdravlja i života Roma (?).

Ubica iz Bratislave

Još pre nekoliko godina na ovakvu ideju su došli i u Prešovu. Reagovanja organizacija za ljudska prava su bila tako jaka da se od gradnje barijere odustalo. Ali, gradonačlenik Pavel Hagyari potvdio je ovih dana listu SME da se ponovo odlučnije razmišlja o zidu...

„Red se mora najpre napraviti u romskom naselju. I tamo ima pristojnih ljudi. Oni koji ne plaćaju stanarinu i druge obaveze, dobiće još jednu šansu u stanovima niže kategorije, ako se ne osveste završiće na ulici“, sasvim otvoreno preti gradonačelnik. A ako i to propadne, dolazi na red ogradjivanje romskog naselja visokim zidom...

Poznavaoci ove problematike su uvereni da bez promene svesti i stavova većinskog stanovništva nema rešenja romskog pitanja u Slovačkoj. A život oko pola miliona Roma, koliko ih kako se procenjuje, živi u u ovoj zemlji sa oko 5,4 miliona žitelja, za većinu Slovaka je nešto što sebi teško mogu i predstaviti. U teškoj bedi, bez presedana u Evropi, uglavnom u ilegalnim naseljima u srednjoj i istočnoj Slovačkoj, najčešće i bez struje, plina, vode i kanalizacije, tavori većina ovdašnjih Roma. Njihova naselja su opasnost ne samo za njih, nego često i za opštu bezbednost. Lokalne vlasti izdaju rešenja za njihovo uklanjanje ali ne zna se gde smestiti one koji su u njima živeli. Ukratko, problem je odavno prerastao lokalni nivo i teško ga je rešavati bez države, a u mnogim aspektima potrebna je i šira, tj evropska pomoć.

Sve češće se problem nastoji rešiti tako što se „neprilagodljivi“ sele što dalje od gradova, većinom u mala sela. Nedavno je puhovska opština kupila veliki dom u seocetu Nimnice. Tamošnji žitelji su se bunili, pisali peticije, konačno zabarikadirali prolaz do doma preseljenim Romima. I mesto Banovce na Bebravci je pokušalo da raseli svoje Rome po okolnim selima, ali bez uspeha.

I tako raste zategnutost izmedju dve zajednice, jačaju antiromska raspoloženja na kojima svoju politiku i popularnost grade nacionalisti, pre svih Slovačka nacionalna stranka (SNS) Jana Slote. A to ne samo što blokira jedinstven pristup u rešavanju problema nego i stvara nove probleme - jača i podtsiče one koji bi svoje svadje sa Romima rešavali na svoj način, i dovodili ih u red, kao što je to (u)činio jučerašnji sedmostruki ubica u Bratislavi.