Duži poremećaji vazdušnog saobraćaja će negativno uticati na cenu goriva a imaće manji uticaj na delatnosti osiguranja i proizvodnju električne energije.

“Duži poremećaji bi mogli da imaju mnogo veći uticaj na turističku delatnost na koju trenutno otpada oko pet procenata svetskog BDP, od čega oko jedna trećina može da se pripiše Evropi. Zbog zaustavljenog vazdušnog saobraćaja svake nedelje evropski turizam bi, prema procenama, mogao ubuduće da izgubi od četiri do 7,5 milijardi evra prihoda. Ali, masivno opadanje vazdušnog saobraćaja ima i negativan uticaj na cenu nafte. Drugi sektori koji su, takođe, pogođeni su isporuke “u poslednji čas” (just-in-time), ali i isporuke elektronskih uređaja, koje često zavise od vazdušnog transporta, plasman kvarljive roba… nabraja Luboš Mokraš, analitičar u banci Česka sporitelna.

Zbog toga što je teško predvideti hoće li doći do smirivanja ili daljih erupcija vulkana Ejafjalajokul. Ovo prvo se za sada čini izvesno, jer je iz grotla počela da izbija lavu. U svakom slučaju moguća su dva scenarija. Po prvom, koji se može okarakterisati konstatacijom “u najboljem slučaju”, uticaj vulkanske prašine u magme, koja se izliva imaće lokalni (ograničeni) uticaj a po drugom, “u najgorem slučaju” može doći i do erupcije susednog vulkana Katla, što bi najviše pogodila Evropu i evro. Analitičari Erste Grupe kažu da bi to imalo negativan uticaj na cene akcije a pomoglo bi obveznicama.

Vulkanske erupcije koje su u toku na Islandu izazvale su poremećaj u vazdušnom prostoru u 12 evropskih zemalja. Procena Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA) je da avio-kompanije kolektivno gube 185 miliona evra dnevno. Do sada su najteže pogođeni vazdušni saobraćaj i s njim blisko povezani sektori, kao što je turizam, što je pokazalo istraživanje o uticaju na evropske privrede koje je sprovela Česka sporitelna banka.

Najbolji mogući scenario je postepeno slabljenje eksplozija i promena od velikih erupcija vulkanske prašine u magmu koja se izliva. Tada bi došlo do daljeg otapanja glečera koji prekriva vulkan.

“U takvom slučaju erupcija vulkana bi, u relativno kratkom vremenskom periodu, imala samo lokalni uticaj, a opšte makroekonomske posledice ne bi bile velike,” objašnjava Mokraš.

Ako dođe do direktne pomoći vlada EU zemalja pogođenim avio-kompanijama moglo da da dođe do daljeg pritiska na njihove budžete, koji su već u velikoj neravnoteži.

Masivno opadanje vazdušnog saobraćaja već ima negativan uticaj na cenu nafte, koja je počela da pada.

Scenario u najgorem slučaju je aktiviranje susednog vulkana Katla, što bi moglo da dovede do znatno veće eksplozije. To bi moglo, u zavisnosti od obima, da utiče na globalnu klimu. Negativan indirektan efekat, osim vazdušnog prevoza, bio bi najvidljiviji u poljoprivrednom sektoru zbog hladnog vremena.

Trenutna situacija je blago negativna za evro jer je nesumnjivo Evropa region koji je najviše pogođen. Mada bi scenario aktiviranja Katle imao globalni indirektan efekat analitičari Erste Grupe procenjuju da bi Evropa, najverovatnije, bila nesrazmerno više negativno pogođena. I negativan uticaj na evro bi tada bio znatno jači. Globalno usporavanje privredne aktivnosti bi uglavnom bilo negativno po akcije, dok bi ta neizvesnost u ranoj fazi pomogla obveznicama. Međutim, na duži rok, kombinacija inflacije i viših stopa bi pogurala prinose (od obveznica) naviše, što je negativno po cene. Slabija privredna aktivnost bi negativno uticala na produkte, izuzev energije, dok bi zlato profitiralo od povećane averzije prema riziku. Delatnosti osiguranja i proizvodnje električne energije su manje pogođene aktuelnim poremećajem zbog vulkanskih aktivnosti na Islandu.

Uticaj na razna tržišta već se vidi na primeru kompanija čijim se akcijama javno trguje. Međunarodni aerodrom u Beču zbog zatvaranja vazdušnog prostora gubi, prema procenama oko milion evra po danu bez vazdušnog saobraćaja. Još je prerano da se proceni konačan uticaj vulkanskog pepela na evropski vazdušni saobraćaj i na Bečki aerodrom. Za sada će prema Bečkom aerodromu preovlađivati blago negativan sentiment dok ne vidimo održivo poboljšanje situacije, kažu analitičari Erste banke navodeći da, na primer, trenutna situacija nema nikakav uticaj na tržište osiguranja u zemljama u kojima je Vienna Insurance Group (VIG) aktivna. I kratkoročni efekti na ČEZ - grupaciju koja radi sa raznim izvorima energije su zanemarljivi, pre svega zbog još uvek relativno mala erupcija sa neutralnim uticajem na klimu u EU), jer ne bi trebalo da bude nikakvog uticaja na tržište električne energije. U slučaju dugoročnijih posledica, u vidu hladnijeg vremena, proizvodnja električne energije je u pozitivnoj korelaciji sa nižim temperaturama: 1°C - za 1% porast potrošnje.

Sirova nafta već je pojeftinila. Analitičari Erste Grupe smatraju da bi eventualno poskupljenje sirove nafte i niža tražnja, zbog ukupno niže privredne aktivnosti, moglo uticati na smanjenje marži u preradi nafte. Ovi uticaji mogli bi se reflektovati i na petrohemijski sector.