U Galenici, najstarijoj srpskoj kompaniji za proizvodnju lekova sutra će, puštanjem u rad novoizgrađene fabrike za proizvodnju čvrstih farmaceutskih preparata, započeti novi ciklus poslovnog razvoja.


Nova fabrika Galenike

Galenika je u novi pogon uložila 50 miliona evra. U godini kada slavi 65. rođendan, Galenika se uspešno vraća i na inostrana tržišta, na primer rusko, koja je „izgubila“ u vreme raspada bivše SFRJ i neuspešne privatizacije. Nenad Ognjenović, generalni direktor Galenike, za Balkanmagazin govori o tome da je ponosan što na na tim stranim tržištima uspevaju uspešno da pariraju multinacionalnim farmaceutskim kompanijama ali i o tome zašto je država odustala, bar za sada, od ponovne privatizacije.


Nenad Ognjenović

-Cilj privatizacije nije bio samo prodaja Galenike već da firma, po dobijanju novog vlasnika nastavi s razvojem, da radi bolje nego sada. Ali, na predtenderu se nisu javili kupci koji bi mogli da unaprede poslovanje Galenike. Galenika je državna firma, o kojoj, u ime naroda, odlučuje Vlada. Zadatak Vlade Srbije je da vodi odgovornu politiku prema građanima Srbije. Mi se kao menadžment trudimo da unapredimo kapital, a u Vladi treba najbolje da znaju šta je najbolje za Galeniku a, samim tim i za narod.

Da li je ulaganje u novu fabriku unapređivanje kapitala?

U fabriku za proizvodnju čvrstih farmaceutskih preparata uložili smo 50 miliona evra, od toga u tehnološke i procesne sisteme 25,9 miliona evra. U fabriku je ugrađena najmodernija oprema poznatih svetskih proizvođača, tako da ćemo proizvoditi po najsavremenijim tehnološkim standardima u oblasti farmacije. Nova fabrika zauzima oko 9.500 kvadratnih metara i godišnje će proizvoditi dve milijarde tableta i 100 miliona kapsula. Kapacitet nove fabrike je proizvodnja 100 miliona pakovanja godišnje. Vrednost tog novog proizvodnog programa biće, na godišnjem novou, veća od 80 miliona evra. Proizvodi će imati lokalni i evropski GMP sertifikat i biće konkurentni na evropskom i drugim, novim tržištima, gde očekujemo saradnju sa multinacionalnim kompanijama.

Dakle, Galenika je krenula u ekspanziju?

Galenika je prva srpska fabrika lekova. Osnovana je 1945. godine i od osnivanja do danas ljudi koji su njome upravljali su se, prema svojim mogućnostima, uvek trudili da im osnovni cilj bude da proizvodni program Galenike u lečenju i prevenciji poboljša kvalitet života ljudi.

Asortiman Galenike obuhvata više od 200 proizvoda - različitih oblika, čime pokriva skoro sve grupe lekova, dijetetskih, stomatoloških i veterinarskih proizvoda. Proizvodne tehnologije rezultat su sopstvenog razvoja kao i dugogodišnje saradnje sa licencnim partnerima kao što su Bristol Majers Kvib, Eli Lili, Hofman la Roš, Abot... Konstantnim radom na odabiru i osavremenjivanju asortimana, saradnjom sa licencnim partnerima, kao i stalnim angažovanjem stručne i opšte javnosti, uspeli smo da napravimo brendove kao što su: Prilazid, Bensedin, Longacef, Katopil, Brufen, Flunirin, Beviplex, Oligovit...

Kada sam, oktobra 2008. godine došao na čelo menadžmenta odlučli smo da nam je primarno sačuvati firmu od negativnih efekata ekonomske krize, a da građani Srbije imaju dovoljno lekova koji, po kvalitetu i količini zadovoljavaju sve njihove potrebe. To je tokom 2009. godine i ostvareno. Ne samo da nismo imali deficit lekova već je povećana naturalna proizvodnja. Radnici su radili u tri smene. Proizveli smo, spakovali i isporučili tržištu za sedam miliona kutija lekova više nego prethodne godine. Ostvarili smo za 17 % bolje finansijske efekte. Iskazana je dobit od šest miliona evra a državi su isplaćeni svi porezi i doprinosi. Uz to, Galenika je 2009. godine ušla u finiš završetka nove fabrike lekova, a danas je jedna od najuspešnijih i najmodernijih kompanija u zemlji i regionu. U Galenici sada radi oko 2.600 ljudi i ostvarujemo godišnji promet od 100 miliona evra.

Da li je to dovoljan razlog da država u potpunosti odustane od prodaje?

Galenika se neće privatizovati budzašto i budkako. Završetkom fabrike standarda multinacionalne kompanije će prepoznati, ako već nisu, da im Galenika pruža mogućnost da kod nas presele neke svoje proizvodnje. Već imamo potpisane predugovore. Želimo da preselimo proizvodnju iz nekih drugih delova Evrope kod nas. Cilj nam je da budemo lideri u regionu, ne samo u Srbiji. Nije ni Hemofarmu ništa palo s neba, ja predvodim tim koji nema komplekse, pokušavamo da smanjimo troškove, da povećamo proizvodnju i tržište i da drugima otmemo poslove, pa i Hemofarmu. To je konkurencija.

A zašto se onda uopšte privatizuje Galenika?

Multinacionalne kompanije u svetu imaju naučnoistraživačke centre. One odvajaju ogromna sredstva i ulažu u svoje istraživačke centre, u laboratorije za otkrivanje novih molekula i sirovina za nove preparate. Srbija je siromašna zemlja a Galenika, sama, nema sredstava za takva ulaganja. Mi ne možemo da se poredimo ni sa tim zemljama ni sa multinacionalnim kompanijama. Ono što mi možemo je da se trudimo da generiku proizvodimo već u drugoj generaciji, kada je to još kurentna roba. Multinacionalne kompanije, ako gledate bilo koju branšu, nek dođu u Srbiju, da radnici rade, zarade za sebe i državu i da pomognu našem razvoju. To se vidi i u Kini i u Indiji, koje sada proizvode bazne preparate.

Moramo biti svesni kolika je i gde je sada Srbija i Galenika. Sama Galenika može biti uspešna i na inostranom tržištu ali da bi bila ravnopravan takmac multinacionalnim farmaceutskim kompanijama u svetskim razmerama potrebno je još mnogo toga.

Da li je Galenika svojom sadašnjom proizvodnjom konkurentna na tržištu Srbije, gde već ima konkurenciju multinacionalnih kompanija? Kakve su mogućnosti za izvoz?

Zatekli smo firmu koja nije radila po važećim standardima. Ti standardi nisu bauk. Okupio sam tim stručnjaka Galenike koji su se, uz ljude koji su došli u firmu sa strane, sa novim idejama i, uhvatili smo se u koštac sa tim problemima. I, rešili ih. U proteklom periodu sve aktivnosti kompanije bile su usredsređene na pripremu dobijanja sertifikacije ISO 9001, ISO 13485, kao i HACCP sistema. Danas Galenika radi po svetskim standardima. To je urađeno u saradnji sa nemačkom firmom TUV SUD, a JTI standarde nam radi engleska kompanija.

Tako smo došli u poziciju da nam je otvoreno tržište Evrope. Amerika ima drugačije standarde ali, u ovoj poziciji, uz završetak nove fabrike lekova, Galenika postaje vrlo atraktivna za mnoge multinacionalne kompanije. To je, mogu slobodno da kažem, doprinelo da vrednost Galenike poraste.

A vrednost je?

Ja sam ozbiljan čovek. Nikada ne licitiram za nešto ako nemam argumente. Ako smo u novu fabriku uložili 50 miliona evra i dobili smo i sve potrebne dozvole, ako je buduća proizvodnja standardizovana i vrednost same Galenike je porasla.

U međuvrenu, za poslednjih godinu i po dana, registrovali smo 12 novih preparata, što svakako podiže ukupnu vrednost firme. Galenika sada više vredi i zbog toga što smo proširili tržište. Pored predstavništva u Banjaluci otvorili smo novo u Sarajevu, tako da smo se u potpunosti vratili na tržište Bosne i Hercegovine. Otvorili smo i predstavništva u Bagdadu, u Iraku, gde već izvozimo lekove, a početkom juna smo otvorili predstavništvo u Moskvi.

Oni koji sada dođu da vrednuju Galeniku treba da primene metode koje koriste u svetu.

Galenika je nekada bila uspešna komanija, koja je izvozila svoj proizvodni program. Znači li to da ste sada došli u situaciju da ponovo osvajate ta ista tržišta?

Svaka država ima usvojene standarde za plasman lekova na njeno tržište. Galenika je u vreme ex Jugoslavije izvozila svoj proizvodni program. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka izvozili smo najviše na tržište tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Tada smo rado primani na tom tržištu. Na žalost, zatekao sam situaciju da je Galenika izgubila sve standarde i sve registracije za izvoz u Rusiju. Uspeli smo već da obnovimo registracije za izvoz šest preparata na rusko tržište, a radimo i na obnavljanju registracija za druge svoje proizvode.

Ima li gubitak tih registracija veze sa time što Hemofarm plasira svoj proizvodni program u Risiju?

Ne bih o tome ko je kriv. Rusija je veliko tržište od oko 150 miliona potencijanlih potrošača. Uz to, prave zajedničko tržište sa Belorusijom i Kazahstanom. Tu ima mesta za sve. U Rusiji su sve multinacionalne kompanije, sa svojim predstavništvima i fabrikama. A Galenika je dozvolila sebi luksuz da izgubi to tržište.

Da li je teško ponovo osvajati rusko tržište?

Opšte je poznato da je uvek lakše osvojiti novo tržište nego se vratiti na ono koje ste izgubili. To je u životu dokazano. Ovaj gubitak ima i negativne finansijske efekte. Nekada je registracija jednog leka na ruskom tržištu koštala 1.000 evra, a sada treba istu dozvolu platiti nekoliko desetina puta više. Galenika je nekada izvozila između 35 i 40 svojih preparata na rusko tržište, pa je lako izračunati koliko nas, samo u ovom delu, košta povratak na izgubljenu startnu poziciju. A gubitak je, svakako, i to što u međuvrenu nismo izvozili i ostvarivali zaradu.

Često se u javnosti mogu čuti komentari da su u Srbiji uspešne samo privatne firme. Ima li gubitak izvoznih dozvola veze sa time što je Galenika državna frima?



Firme delim na uspešne i neuspešne, na to prave li profit ili ne, a ne po vlasničkom titularu. Svejedno je da li je kompanija državna, privatna ili u mešovitom vlasništvu. Uspešnost se meri po ostvarenoj dobiti, po tome da radnici imaju platu a država porez.

Galenika je naša najstarija fabrika lekova. Osnovana je 1945. godine u galenskoj laboratoriji i od tada se stalno razvijala. Prvi direktor je bio farmaceut kao i ja. Svestan sam znanja, moći i tradicije Galenike, toga da je Galenika brend. Galenika je u 65 godina dugoj tradiciji uspela da, prva u svetu, ima dozvolu za proizvodnju nekih preparata, penicilina, na primer. Cilj mi je da nastavim tradiciju uspešnih direktora Galenike. Svestan sam odgovornosti ali i šanse da mogu da doprinesem ekspanziji Galenike. Ceo svoj radni vek sam u farmaceutskoj industriji, a vreme će pokazati da li sam uspešan.

Uspešnosti jedne firme umnogome može da doprinese konkurencija. To što je Hemofarm uspešna kompanija nama ne smeta. Hemofarm je uspešan zahvaljujući tome što je Miodrag Babić skoro 30 godina na čelu kompanije koju je razvio. Galenika nije imala takvu sreću sa svojim rukovodiocima, mada je imala uspešnih direktora.

Hemofarm je privatizovan za 500 miliona evra. Neki će reći da je mnogo, neki da je to malo ali, za ovu kompaniju je najbitnije što je ona nastavila da radi i da se razvija.

Zašto je Galenika izgubila pravo da proizvodimo panicilin?

Ne bih o tome. Vraćati se negde u prošlost znači da možete samo da napravite istu gresku. Čemu to? Sve zemlje u tranziciji prošle su kroz uspešne i neuspešne privatizacije. Bitno je da li radiš ili ne radiš, a ne da li je akcionarsko društvo, privatno ili državno vlasništvo.

Koliko je stagnaciji Galenike „kumovala“ neuspešna privatizacija?

Siguran sam da su oni koji su to radili imali najbolje namere. Sve zemlje u tranziciji su imale svoje dečije bolesti. Najbolje se sa distance vidi da li je nešto dobro uradila ili ne.

Sada je na Vladi Srbije da donese odluku o budućnosti Galenike, o tome hoće li je privatizovati ili ne. Ja sam kao menadžer – državni činovnik pokušao da im dam što više podataka da bi doneli ispravnu odluku o budućnosti Galenike.

Smatrate li da bi ubuduće u firmama koje su državno vlasništvo menadžeri trebali da se postavljaju kao do sada ili da se biraju konkursom?

Lako je pričati, teško je raditi. Država bira svoje direktore i oni ljudi koji ih postavljaju treba i da odgovaraju. Jedno je rad u državnim preduzećima a drugo u javnim preduzećima, koja imaju monopol. Galenika je na tržištu i borimo se sa konkurencijom ali, imamo odgovornost da tržište bude snabdeveno lekovima bez obzira da li gubimo. Galenika će, dok god je državno vlasništvo, isporučiti narodu do poslednje kutije leka. Tu solidarnost firme prema građanima treba ceniti. A privatne firme, kada im uslovi na tržištu, zbog kursa ili nekih drugih razloga, ne odgovaraju - ne isporučuje te proizvode.

Kako komentarišete državnu politiku sa cenama lekova, posebno onima koji su na pozitivnim listama i podaju se na recept, preko Fonda zdravstvenog osiguranja?

Uvek sam smatrao, pa i sada, da solidarnost mora da postoji. Galenika ima i privilegiju zato što je državna kompanija i što proizvodi za narod.

Da ali, svaki lekar dobija ograničen broj recepata za lekove koje građani dobijaju preko Fonda. Dakle, država je ograničila tu solidarnost o kojoj vi pričate?

Tu je pitanje da li sa ovoliko para, s koliko raspolaže Fond zdravstva, imamo bolje organizovano zdravstvo nego neke druge zemlje, koje imaju više sredstava. Galenika kao državna komanija mora da vodi odgovornu politiku prema svom narodu. Svaki peti recept koji se u Srbiji izda je iz Galenike a svaki deseti dinar iz Fonda ide ka Galenici. Raskorak toga ide na štetu profitabilnosti Galenike. Mi bi bili daleko uspešnija firma kada bi lekove koji ne donose zaradu ili one koji su na margini profitabilnosti, prestali da proizvodimo. Ali, država vodi odgovornu politiku prema prema narodu, a Galenika nema ni drugu državu ni drugi narod.

Zar sve to ne vodi tome da Galenika sutra bude prodata?

Predstavnicima sindikata i vlade sam otvoreno rekao da bih Galeniku, ako ne završi novu fabriku i ne dobije nove standarde i ja sam prodao. Jer, u Galeniku nije adekvatno ulagano godinama. Šta bi naših 2.600 radnika radilo da se sada ne razvijamo. Ja sam kao direktor doprineo da ogranak Galenike u Crnoj Gori bude uspešan. I, uspešni smo u Srbiji. Osvajamo nova tržišta. Sada, kada smo uspešni, neka predsednik vlade donosi odluku o tome hoće li Galenika biti prodata. To je njegov posao. A ja, kao generalni direktor jedva čekam investicije, da se razvijamo dalje - sa novim tehnologijama, da idemo ukorak sa svetom. Mi smo bili zemlja u sankcijama. Izolovani. Mlade generacije sad moraju da uče, da hvataju korak sa svetom.

Ima li interesa multinacionalnih komanija da na neki drugi način ulažu u Galeniku?

Onaj korak koji smo mi izgubili neki drugi su napravili. Dok smo mi stagnirali drugi su ulagali i razvijali se. Danas posao treba otimati, ne smemo čekati da nam padne sa neba. Pripadam direktorima koji ne čekaju da im neko nešto ponudi, već pokušavam da se nametnem i da drugima otmem posao. Kao što su drugi nama oteli posao, koristeći našu nebudnost i naše probleme.